„Šta će mi to u životu?” ili kako preživeti C1

Neretko sam u problemu kad radim s ljudima na tzv. naprednom (advanced, C1) nivou. On bi trebalo da bude ubedljivo najzanimljiviji za rad, trebalo bi da rad na njemu bude apsolutno uživanje, čak ima i jako dobrih udžbenika. Teme su idealne da se o njima satima filozofira, kao i da se razvija i nadgrađuje apstraktno razmišljanje. Pre nekoliko godina su mi u školi dali neki španski udžbenik engleskih autora kojim sam bio oduševljen, govorio je o mnogo o umetnosti, komunikaciji, (alternativnoj) kulturi, feminizmu, gej i manjinskim pravima, jakim emocijama, psihičkim problemima, kriminalu, nauci, čak je tema poslednjeg junita bila smrt. Fantazija od materijala, totalno drukčiji od drugih. Na primer, bila je jedna lekcija u kojoj se govori o Six Degrees of Separation (statistička činjenica da znaš nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna bilo koju drugu osobu na planeti, beskrajno zanimljiva tema, može se solirati preko nje i improvizovati beskonačno; obavezno pogledajte linkovan video), pa se u tekstu pominje i Six Degrees of Kevin Bacon (parodija na ovo prvo, igra u kojoj nasumično odabrane holivudske glumce treba da povežeš s Kevinom B. preko što manje filmova, na primer Stiv Vai. Stiv Vai je glumio zajedno sa Ralfom Makiom u Crossroads, imaju zajedno onu čuvenu scenu na kraju filma kad ga Makio savlada u gitarskom duelu svirajući Paganinija; dalje, Makio je glumio u Karate Kidu sa Elizabet Šu, dok je ona glumila u Hollow Man sa Kevinom Bejkonom. Dakle, između Vaija i Bejkona imamo 2 osobe, ili 2 degrees of separation. I sad, da bih ja realizovao takav čas, moram prethodno da vidim da li je polaznik kursa uopšte upućen u život i rad Kevina Bejkona i Holivudsku produkciju načelno, i ako nije moram da lokalizujem igru, tipa Six Degrees of Savin Egon, Siks digriščić ov Vesna Čipčić / Bogdan Kičić i sl. Dakle, za takav čas nije dovoljno poznavati gramatiku na visokom nivou, već je potrebna opsežna kulturološka priprema, i jedan deo ljudi je svestan tih zahteva naprednog nivoa, međutim postoje ljudi koji odbijaju da se pripreme, a kad im skrenem pažnju na to da nisu dobro uradili domaći, te da ne možemo valjano da odradimo čas, dobijem pitanje „A šta će mi to u životu?”

„Šta će mi to u životu?” je jedan od najpogubnijih stavova koje osoba može da gaji, i naročito me deprimira kad ovu rečenicu izgovore inteligentne osobe sa završenim fakultetima, dakle neko ko je prošao kroz celokupan obrazovni sistem i trebalo bi da razume suštinu visokog obrazovanja i rada na sebi u intelektualnom smislu. Radi se o upornom odbijanju da se baviš nečim što ne spada u tvoju usku oblast interesovanja, a napredni nivoi jezika podrazumevaju da imaš tendenciju ka izlasku iz zone komfora prosečnog čoveka. Kad je učenje jezika u pitanju, ne postoji nebitna stvar, ne postoji nebitna oblast. Bitno je sve. Nažalost, kad radiš test za napredni nivo u školama jezika, obično se testiraju samo gramatika i vokabular. I naravno prođeš.

Primera radi, kondicionali se vežbaju na svim nivoima počev od A2.

Kondicional na A2 nivou bi verovatno glasio otprilike ovako: Ako radim imaću novac.

B1: Kad bih ikad ubo sedmicu na lotou, ja bih...

B1+/B2: Da je Pera otišao pravo u policiju, sve se ovo naravno ne bi dogodilo, jer...

Na naprednom nivou treba da znaš da se porveš s kondicionalom „Kome bi pre ostavio kućnog ljubimca na čuvanje, Slavoju Žižeku ili Džordanu Pitersonu?”, da obrazložiš i da uđeš u studiju slučaja kako bi se ko ponašao sa različitim životinjskim vrstama; da li bi pas u Žižekovom stanu nešto negde pošmrkao i šta, da li bi otišao da ga pokupiš a on bi počinjao rečenice sa „Jesi li čuo onaj stari jugoslovenski vic...?” (pa ispričaš vic da zasmeješ grupu), da li bi kod Pitersona preživele kornjače ili možda ne bi jer ima preča posla, mora u Rusiju pa u Srbiju kao Bajaga, vodi i ćerku influenserku sa sobom, ili bi dao kornjače na čuvanje Džou Roganu, ovaj bi eksperimentisao s njima, ili bi izbio neki drugi horor postmoderne.

Nastaviće se...